Новости

Поклоничко путовање у светиње Фрушке Горе

Храм Вазнесења Господњег у Чачку организује поклоничко путовање у светиње: Велика Ремета Крушедол Гргетег Хопово На пут се креће рано ујутру пошто је планирано да у Великој Ремети присуствујемо Светој Литургији!!! Полазак у недељу 1. децембра у 05.00 часова. Цена 1900 динара.
Креирано 26.Oct.2019

Молитва за благословен почетак осликавања живописа

У недељу 20. октобра 2019. године свештенство храма Вазнесења Господњег у Чачку у продужетку Свете Литургије служиће молитву за благословен почетак живописа нашег храма.
Креирано 16.Oct.2019

Преподобна мати Параскева

26. 10. 2019. СУБОТА 18.00 Празнично Вечерње 18.45 Акатист Светој Петки 27. 10. 2019. НЕДЕЉА 08.00 Света Литургија 10.00 - 18.00 Свештеници ће поред иконе Свете Петке миросати народ освећеним уљем, кропити народ водом са чудотворног извора Свете Петке са Калемегдана, читаће се молитве за здравље... 15.00 Акатист Светој Петки 18.00 Вечерње Богослужењ
Креирано 08.Oct.2019

Поклоничко путовање у Београд

05.30 Полазак из Чачка са паркинга цркве 08.30 Света Литургија у цркви Ружици (Калемегдан, Београд) 09.30 Поклоњење моштима Свете Петке и акатист 12.00 Посета храму Светог Саве на Врачару 15.00 Посета гробу Патријарха Павла (манастир Раковица) 18.00 Повратак за Чачак Полазак у петак 25. октобра. Цена 1500 динара. Пријављивање у црквеној продавници.
Креирано 08.Oct.2019

ПРОСЛАВА 800 ГОДИНА АУТОКЕФАЛНОСТИ У ЖИЧИ

Велико свенародно прослављање 800 година од аутокефалности Српске Православне Цркве обележено је Светом Архијерејском Литургијом на месту које је колевка наше самосталне цркве, у манастиру Жича. Свети Сава бира Жичу као краљевску и престону цркву новонастале архиепископије, опредељује је за духовни, културни и образовни центар новонастале самосталне државе и краљевине. Манастир седам врата, седам краљева, манастир који је мученички страдао, који је васкрсавао... симболизује праву снагу православне духовности. Манастир у којем је Свети Сава боравио, из којег је кренуо са великим подвигом уређења цркве и државе у недељу 6. октобра био је место великог сабора. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост патријарх српски Господин Иринеј уз саслужење многих митрополита и епископа наше цркве уз које је био и Епископ жички Господин Јустин. Саборни карактер прославе оличен је у многобројним верницима који су дошли из свих Епархије Српске Православне Цркве, како из Србије тако и из расејања. Манастирска порта се претворила у једнодушно литургијско молебно пјеније и прослављање овог, веома значајног, историјског тренутка. Наша генерација је имала тај благослов да присуствује величанственом делу прослављања момента у историји који нас је формирао као народ. Идентитет Србије постаје дефинитиван самосталношћу цркве. Не смемо заборавити да су до тада свештеници, монаси, епископи... на територији Србије били претежно странци, и то већином Грци. Пошто је црква представљала и „образовну установу“ то је значило да раније није било могуће ни слободно учење матерњег језика. Иако смо примили Свету Тајну Крштења много векова пре Светог Саве, тек од 1219. године постајемо права и модерна држава тог времена. Након самог утемељења Свети Сава почиње са остављањем завета, али не завета који је злоупотребљен и омаловажен до нивоа колоквијалног. Велики и мудри Сава оставља завет да црква чува своја чеда и да их негује. До 20. века тако је и било, до тренутка када су услови у држави постали такви да је црква проглашена назадном, неуспелом, беспотребном... А захваљујући 1219. години и аутокефалности цркве постављени су темељи да црква постане права мајка свој деци која су под њеним окриљем и у загрљају. И то неретко пренебрегавајући верску припадност! Кроз 8 векова постојања самосталне цркве она, црква, очувала је језик, спасила народ од турског ропства, крепила вернике да истрају кроз све недаће, школовале младе људе, образовала и одржавала нашу земљу на ветрометини историје... А све то захваљујући премудром Светом Сави који се 1219. године изборио за аутокефалност. Без цркве, као носиоца и сведока вечних истина и непресушне духовне снаге, наша историја и наш опстанак на тлу увек немирног Балкана, раскрсници многих етничких кретања, духовних и културних утицаја и разних освајачких амбиција, не може се ни замислити. Црква чини темељ народног идентитета, ако је човек укотвљен у луци цркве, он је на мирном мору. Али, чак и ако није ту, у цркви, црква мисли и бди о њему. Не сећајмо се цркве само у невољи. Наш народ који живи у непријатељском окружењу најбоље зна да опстаје захваљујући великом труду и старању цркве која је ту, са њим, није отишла, него је заувек ту, са својим народом да дели крст и бреме страдања. Сваке године у школама прослављамо Савиндан, али сводимо значај Саве на учитеља, учесника у народним причама и бајкама. Али, данас, на овај велики дан, погледајмо која је величина био! Апостол Павле је у сандалама препешачио безмало 100.000 километара проповедајући Васкрслог Христа! Величина апостола Павла, Петра, Томе, Јерме... оличена је у младом Растку који одлази на Свету Гору и враћа се у своју Отаџбину као први српски архипеископ, утемељивач, не само самосталне цркве, већ и утемељивач Србије! Поштован и од Срба, Грка, али и од Латина, Сарацена, Арапа... На улазу у Делфима већ око 2.500 година стоји натпис: „Спознај себе!“, спознајмо себе и очуваћемо се кроз историју, садашњост и будућност. Гласно запевајмо пој Светом Сави и захвалимо му се на благослову који је на нама, његовој деци!
Креирано 06.Oct.2019

Распоред богослужења од 14. 10. 2019. године

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА (важи од 14. 10. 2019) 07.30 Јутарње Богослужење 18.00 Вечерње Богослужење 07.00 Јутарње богослужење празником и недељом 07.00 Света Литургија суботом 08.00 Света Литургија недељом у току зимског периода јутарње богослужење, вечерње богослужење и Света Литургија суботом служиће се у параклису. У току Часног поста Света Литургија Пређеосвећених Дарова и бденија биће служена у параклису. У случају велике зиме или ванредне ситуације Света Литургија недељом биће служена, такође, у параклису.
Креирано 05.Oct.2019

Воздвижење Часног Крста - КРСТОВДАН

Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац по имену Јуда једини је знао место где се Крст налазио, па присиљен од царице изјави да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди и порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да ставе на покојника редом један по један крст. Када ставише први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њега трећи крст - покојник оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Тада патријарх подиже крст да га сав народ види, а народ са сузама певаше Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њега часни Крст. Касније када је цар Хозрој освојио Јерусалим он одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији је Крст лежао 14 година. Тек 628. године византијски цар Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но, стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ бос и понижен, ходао. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења. Вековима су на дан воздвижења, тј. уздизања, Часнога Крста архијереји стојећи на средини цркве и окружени множином свештеника подизали Крст високо изнад глава сабраних верника и осењивали њиме све четири стране света, док је хор за то време громогласно певао „Господе, помилуј!“. То је био празник хришћанскога царства које се родило под знаком Крста у онај дан када је цар Константин имао виђење Крста на небу над којим је писало: „Овим знаком ћеш победити!“. Сам цар Константин је интересантна личност која уз мајку (царицу Јелену), важи за једног од највећих покровитеља Цркве. Рођен је 274. године од мајке Јелене која је била хришћанка и оца Констанција Хлора који је био многобожац и поклоник култа бога Митре. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Чим је угледао крст на небу наредио је да војници на штитовима нацртају чувени знак ХР. У борби која је уследила однео је одлучујућу победу која ће поставити темељ за слободу цркве. Издао је едикт (закон) у Милану 313. године којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над последњим противником саградио је диван престони град назвавши га Константинопољ (Цариград). Као једини владар сматрао је да је Рим толико огрезао у грех да није желео да влада из њега па је због тога престо био у Константинопољу који је постао први хришћански главни град. Иако је крштен тек мало пред смрт цео живот се залагао за цркву. Мајци је дао велика средства да би пронашла Часни Крст у Јерусалиму. Овим потезом постао је директно заслужан и за проналазак Крста на којем је страдао Христос. Предање сведочи да су клинови којим је Крст био састављен претопљени и помешани са осталим материјалам и да је тако направљена борбена опрема коју је Конастантин користио. Уз Воздвижење Часног Крста се увек морамо присетити управо и цара Константина и његове мајке царице Јелене због њихове изузетно велике улоге у проналажењу ове велике светиње. Данас не постоји цео Крст, он је својевремено исечен и честице (делови) су поклањене важним и значајним црквама и манастирима. Предање и историјски извори сведоче и једној честици која се чувала у чачанској цркви. На несрећу, тој честици се губи сваки траг доласком Османлија.
Креирано 27.Sep.2019

Молебни призив Духа Светога за благословен почетак школске године

Почетак септембра вратио је ђаке у школе, са ученицима у одељења су се вратили и родитељи. Да би школска година била успешна и благодатна потребан је труд ђака, труд који је раван подвигу. Свако ко је прошао кроз школу сетиће се силних одрицања која су потребна ради успешности у школи. Родитељску бригу и љубав деца могу да оправдају свешћу и савешћу везаним за образовање. Школа није забавиште за децу, где учитељи, наставници и професори чувају децу. Деца се образују, обогаћују. Стичу свест о својој улози у свету. Међутим, кућа се гради од темеља, тако и образован човек образ стиче од рођења, Крштењем постаје благодатни суд у који улази Дух Свети и даје благослов за живот. Лепо је речено да ће се ономе ко има додати, а ко нема одузеће му се. Може звучати грубо, али ако се на дару, таленту који је Господ дао детету не ради, не узраста се у тој благодати, онда таленат бледи, растапа се и остаје заборављен. Тако је и са благодаћу Духа Светога, Он је ту, али мора да се покаже труд да би ту и остао и узрастао. Управо због тога наша црква има посебну молитву за призив Духа Светога. На Светој Литургији се на самом почетку школске године служи молебни призив за срећан, а изнад свега благословен, почетак нових подвига који су пред свима нама који се упуштамо у труд узрастања у стицању нових знања. Свештенство храма Вазнесења Господњег помолило се заједно са децом, родитељима и наставницима да Дух Свети да свој Свети благослов. Међутим, молитва сама по себи јесте благодатна, али наш труд вреди исто толико колико и молитва. Речено је - онај ко жели да негде уђе, мора да куца; или да ако жели нешто да сазна мора да пита. Тако је и са школом, ђак мора да се труди, а Господ да га придржи, да му буде ослонац, подршка и да му помогне у труду. Дух Свети нас је благословио, дао нам је дар, а на нама је да напредујемо и да се трудимо да тај дар умножимо добрима васпитањем, образом, чашћу, оценама и трудом у новој школској години.
Креирано 08.Sep.2019

Призив Духа Светога за благословен полазак у школу

Призив Духа Светога за благословен полазак у школе служиће се у склопу Свете литургије у недељу 08. септембра 2019. године.
Креирано 29.Aug.2019

УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места која су подсећала на велике догађаје и велика дела њеног Сина. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи. И тако једном док се молила јави јој се архангел Гаврило и бловести јој да ће кроз три дана да се упокоји, a она се веома обрадова. Пожелела је да пре свог упокојења види још једном све апостоле и жеља јој би испуњена. Опростивши се од њих, она предаде свој дух Богу. Ковчег са њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански Врт, у гробницу родитеља њених, светих Јоакима и Ане. Док су га носили кроз град, из њега се непрестано ширио благоухани мирис. Увече истог дана, када се апостоли сабраше у дому да вечерају, док су приносећи благодарење узносили к небу комад хлеба остављен у част Господа, јави им се Мајка Божја, окружена мноштвом анђела, и рече: „Радујте се! Ја сам с вама у све дане довека“. Ово је тако обрадовало Апостоле и све који су били са њима, те они ускликнуше: „Пресвета Богородице, помози нам!“ Тако је успостављен почетак чина узношења панагије, тј. узношења хлеба у част Мајке Божје, који се и до данас очувао у манастирима. Од тада Свети Апостоли се сами уверише и сву Цркву уверише у то да Пречиста Матер Божја би у трећи дан после погребења васкрснута од Сина и Бога Свога и у телу вазнесена на Небо. Свети Апостоли поново уђоше у гроб и узеше плаштаницу остављену за утеху тужнима и као нелажно сведочанство Богоматериног устанућа из гроба.
Креирано 28.Aug.2019