Новости

Распоред богослужења у току Великог поста

07.30 - ЈУТРЕЊЕ 18.00 - ВЕЧЕРЊЕ СРЕДА И ПЕТАК 06.30 - ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА СУБОТА 07.00 - СВЕТА ЛИТУРГИЈА НЕДЕЉА 07.00 - ЈУТРЕЊЕ 08.00 - СВЕТА ЛИТУРГИЈА
Креирано 08.Mar.2020

Храм вазнесења Господњег у Чачку организује духовне разговоре о посту

Храм вазнесења Господњег у Чачку организује духовне разговоре о посту недеља 15. март у 18.30 часова „Духовни разговори о посту“ Свештенство храма Параклис храма Вазнесења Господњег у Чачку. Улаз слободан.
Креирано 08.Mar.2020

протонамесник Александар Јевтић „Савремене теме о слободи пред изазовом поста“

На дан када се Православна црква сећа приче о блудном сину, када се припремамо за почетак Великог поста слушајући о сину који се враћа у загрљај оцу, имали смо прилику да у храму Вазнесења Господњег у Чачку, угостимо предавача из Краљева протонамесника Александра Јевтића. Наш уважени гост одржао је предавање на тему „Савремене теме о слободи пред изазовом поста“. Још од периода Другог светског рата и спознаје о апсолутној деградацији човека у то мрачно време, постоје одређене тежње које за циљ имају да нагласе људску слободу. Међутим, узевши у обзир да су у том несрећном рату све људске слободе биле узурпиране и поништене, човек који излази из тог периода започиње скроз другачији приступ слободи. Допустио је да слобода изнедри различита застрањења. Црква, као чувар морала и етике морала је да буде повучена у неки други план, није јој било места у таквом друштву јер је позивала на праве вредности. Али, таквим вредностима није било места у свету новоткривених „слобода“. Још од античке Грчке и раног хришћанства постојао је проблем схватања да је Бог постао човек, јер је античком човеку било неприхватљиво то мењање стања из вишег у ниже биће. Управо је тај чин Божанске присутности у нашем свету доказ слободе коју црква проповеда и учи. Но, иако црква очувава различитост и слободу, основни циљ је да се сачувамо од падања у самовољу, али, како је то могуће? Могли бисмо рећи, позивајући се на Нови Завет где је Дух Свети, ту је слобода или спознајте истину и истина ће вас ослободити. Црква није та која негира слободу, она са великим поштовањем негује реч слобода. Прави пример слободе јесте драматична ситуација у којој Богородица прихвата, поред свих опасности од јеврејског Закона, благу вест од архангела Гаврила да ће родити Сина Божјег! Уколико желимо да наш ум и жеље усмеримо и управимо на хришћански пут, Свети оци су још давно рекли да је супротност нашим страстима уздржање, за умни део нам је лек молитва, јер нам молитва дарује да нам мисли дођу у прави ред. Помисли нас лако уводе у својеврсни хаос, уколико се молитвом освете мисли, онда ћемо успети да из себе избацимо помисли које нам могу донети лоше ствари. Уосталом, уколико нам молитва донесе смирење да прво размислимо па онда да деламо, наш живот ће бити смисленији. Наш мудри народ је одавно рекао да нам је Бог са разлогом створио једна уста, а двоје ушију. Тај потенцијал да више слушамо и промишљамо него да деламо исхитрено, поспешује нам молитва. Трећи порив којим смо скрхани јесте гнев. Супротност гневу јесте милосрђе. Ипак, не заборавимо да је милосрђе дело из срца, акт хришћанског делања. Милосрдни човек ће све довести у смисао, уколико учини једно добро дело, неће се огрешити на другом плану. Али, пак, милостиви човек можда уради једно добро дело, јер на тај начин „спира своју грижу савест“, а у ствари чини безброј других ствари које ради из сујете, а не из љубави. Велики изазов модерног доба, који нам даје лажан осећај и привид слободе јесу друштвене мреже и модерни видови комуникације. Уплетени у све те мреже долазимо у опасност да поклекнемо, изгубимо своју слободу и потпаднемо под утицај туђег мишљења о нама. Са друге стране, поред злоупотребе друштвених мрежа имамо велико искушење и злоупотребу различитости. Где се не прихвата различитост нас у односу на друге, него се приступа и промени пола да би се показало да смо различити од других, а управо је то исказивање „различитости“ на тај начин злоупотреба слободе коју нам је Господ дао. Такође, предавач је нагласио да морамо правити велику разлику између поста и дијете, иако делују као да деле слична средства, циљ им је различит. Дијета се заснива на култу тела, дакле сујете. Са друге стране, пост представља наш слобдни покрет којим се окрећемо и управљамо ка Заједници са Богом. Да бисмо постигли ту заједницу, уз пост се од нас очекују и добра дела, милосрђе, самилост, исказивање своје слободе, али кроз прихватање слободе и оног другог. Не смемо дозволити да нам навика постане друга природа, стога се морамо борити против монотоности. Наш капацитет , према Исаку Сирину, јесте да усмеримо своју вољу ка вишем циљу, Уколико смо спремни да се молитвено и посно препустимо спознаји Господа, Бог ће нам дати снаге да истрајемо. https://www.youtube.com/watch?v=iy4-XdT6qOs
Креирано 18.Feb.2020

Храм Вазнесења Господњег захвалио се господину Владану Јовановићу за несебичну помоћ у осликавању Саборног храма

На дан када се Православна црква сећа приче о блудном сину, када се припремамо за почетак Великог поста, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку протојереј Марко Мирковић наградио је великог добротвора наше цркве. Захваљујући несебичном труду и улагању господина Владана Јовановића, директора фирме „Stage Pro“, наш Саборни храм полако добија фрескопис који смо чекали више векова. Господин Јовановић је приложио знатна средства и ресурсе који су искоришћени за почетно осликавање Вазнесењског храма. У продужетку Свете Литургије старешина храма и свештенство освештали су икону Светог Нектарија Егинског која је уручена господину Јовановићу у знак захвалности. Протојереј Марко Мирковић је у току уручивања иконе нагласио значај доброчинства и осећаја за духовно и културно наслеђе наше цркве која је вековима просветљавала наш народ. Данас, захваљујући господину Јовановићу и другим доброчинитељима, можемо осетити повратак средњовековног сјаја наше цркве. Вероучитељ Ђорђе Чоловић
Креирано 16.Feb.2020

Храм вазнесења Господњег у Чачку организује духовне разговоре о посту

недеља 16. фебруар у 18.30 часова „Савремене теме о слободи пред изазовом поста“ протонамесник Александар Јевтић недеља 1. март у 18.30 часова „Милосрђе у посту - прилика за сведочење вере хришћана“ јереј др Слободан Јаковљевић недеља 8. март у 18.30 часова „Смисао поста“ протојереј Марко Мирковић Параклис храма Вазнесења Господњег у Чачку. Улаз слободан.
Креирано 12.Feb.2020

Духовно вече у Чачку посвећено теми депресије из угла теологије и медицине

Храм Вазнесења Господњег у Чачку, у сарадњи са „Светосавским Свечаностима“, угостио је протонамесника Александра Јевтића који је у параклису Саборне цркве одржао предавање „Депресија - ако је светлост у вама тама“. Одржавање предавања блогословио је старешина Саборне цркве у Чачку протојереј Марко Мирковић. У препуном богослужбеном простору, који је најугоднији домаћин за сва духовна предавања, предавач је пред бројним свештенством, уз појање хора „Вазнесењски“ и пред небројеним посетиоцима одржао духовно предавање испуњен харизмом везаном за тему која је све приступнија у нашим животима. Предавање је отворио и најавио предавача јереј др Слободан Јаковљевић. Да депресија није „болест“ само модерног човека јасно је било још из самог уводног слова где је споменут први јеврејски цар Саул. Познаваоцима Старог Завета блиско је сећање на цара који је свој пут властдржја започео угодно да би лагано почео да мења расположење и да тоне у адске поноре. Упркос покушајима да разгали душу слушањем младог Давида који поје уз харфу пао је у очај који се завршава покушајем убиства потоњег цара Давида и самом смрћу Саула. Велика је несрећа што је развојни пут депресије управо овакав како је приказан, од очаја и патње до леталног краја, било самоубиством било убиством. О депресији још пише Хипократ спомињући меланхолију и преводећи кованицу као „црна жуч“, жуч која се излива у мозак и мења стање свести. Колико је ова древна изведба била тачна сведочи то што је и медицински потврђено да се мозак мења, трансформише након можданог удара. После такве трагедије мозак покушава да се обнови, али неретко промене које су настале у систему мозга доводе до трагичних промена у понашању. Предавач је нагласио да се кроз целокупан развој људске мисли спомиње депресија која је у уској вези са душом. Но, о овој проблематици тек ће опширније писати чувени Фројд. Међутим, Фројд наилази на критике и атеистичких, али и религијских, мислиоца. Код њега је душа изведена као носилац понашања, али атеисти га критикују зато што постојање душе није потврђено медицински, а теолози га критикују зато што душу исувише генерализује. Невероватно је да Фројдови следбеници чак и метаније посматрају као душевно обољење изједначавајући метаније са опсесивно компулсивним понашањем. Ово је дало повода тумачењу да чак и црква поспешује менталне болести, јер психички оболео човек одлази у цркву и под маском побожности налази оправдање за своју болест, јер „то је у цркви нормално понашање“. Фројд управо депресију и доводи у модерну медицину. Дуго векова је сама црква била у вези са медицином, све док западна црква није почела да одређене психичке болести подводи под демоноиманост и да такве болесне људе спаљује. Медицина се од тог тренутка одваја од цркве и тада заиста и настаје велики проблем јер није сваки душевни човек ђавоиман, али је готово сваки човек који је ђавоиман уједно и душевно (духовно) болестан, а право излечење долази уколико црква и медицина заједно раде на овом проблему. Стручњаци би рекли, нагласио је предавач, да депресија полако осваја прво место болести у 21, веку. Латентна је, подмукла и догоди се да се човек и упокоји а да није био свестан да је душевно болестан. Физичке болести дају сигнал телу, срчани болесник се задише када се напреже, плућни болесник не може да дише... а депресивна особа не осећа те сигнале. Још један проблем је тај што мушкарци приступају „алтернативном“ начину лечења, ако осете знаке депресије који су туга, очај, патња, душевна бол... они се „лече“ алкохолом, психоафективним супстанцама, агресијом. Док жене одлазе и траже помоћ која је стручнија. Мада, модерна истраживања показују да су жене процентуално склоније депресивним проблемима него мушкарци. Протонамесник Александар изнео је да је депресија условљена генетиком, али да је проблем тај што се кроз генетику и генерације она не умањује него прогресивно повећава. Но, како уопште другачије дефинисати депресију него као дисфункционални облик понашања који се изједначава са ненормалним понашањем. Свети оци би рекли, а посебно свети Максим Исповедник да је то облик понашања „када се пренаглашено тугује за нечим што је тужно, али се не радује стварима које су радосне.“ Ово би могло да се допуни ставом да је депресија туга за нечим што је прошло и страх од онога што долази. Дакле, депресивна особа је она која не уме да живи сада! Ако бисмо се још позвали на Свете Оце видели бисмо да је депресија заборав на љубав Божју, крах идеала. Односно, када се човек удаљи од идеала Божје љубави он остаје празан јер губи ону водиљу која га напаја животом. Логично, човек мора да има идеале којима тежи, јер на овај начин остварују покретљивост духа и избегава лењост која га лагано може одвести у депресивни облик понашања. Један хришћанин би требало свакодневно да изговара молитве, посебно Молитву Господњу... Када се смирено молимо и изговоримо стих из Гетсиманијског врта „Да буде воља твоја“ ми управо показујемо да смо спремни да прихватимо да Бог зна шта је за нас најбоље, наше жеље су, неретко, повезане са оним што је неоствариво и није „таленат“ који нам је Господ дао. Неостваривање наших жеља нас клизаво води ка падању у ту адску таму безвољности и патње. Светоотачки списи нас упозоравају на зао дух унинија и тоталне апатије и безвоља где наше биће стаје и престаје да се развија, а то га неминовно води у патњу депресије. Не смемо заборавити ни ђавола као шаптача (Пајсије Светогорац) који је ту да нам стално шапуће и поставља погрешне идеале и жеље. Неиспуњење тих идеала, неретко, има страшан, језив, суицидни завшетак. Али, пита нас предавач, како се изборити са депресијом? Јога? Ако желимо ништавило, и још горе осећање усамљености, празнине, или рекли би јогини „Желимо Нирвану“ изабраћемо ову дисциплину... А јога поставља човека на пиједестал који ће га само гурнути у таму невиђену, таму ништавности. Депресија се регулише здравим односом са ближњима, онима који су ту, око нас. Прихватањем себе као бића какво ја јесам. Ако кренемо од тога како нас други виде и прихватају, или како бисмо ми желели да будемо прихваћени, на погрешном смо путу! Депресија, уколико је изазвана кривицом лечи се Светом Тајном Исповести. Али, излечива је само уколико се прихвати кривица као таква, као лоша. Ако не прихватимо кривицу за грех чинимо двоструки грех! Одласком у Студеницу свако може видети надалеко познати Студенички крст који подсећа на сидро, на наду, на наду у будућност. Кроз здрав однос према цркви и духовности, кроз однос са Христом, кроз Исповест, Литургију наша душа може оздравити. Свети владика Николај је рекао Само кад сам с Тобом, тад ми тесно није. Тајна мога мира у Теби се крије. Дакле, прихватити себе и прихватити друге, поставити себе у здрав социолошки контекст и кроз здраву духовност примити и прихватити таленте које нам је Господ дао. Благодаримо предавачу протонамеснику Александру Јевтићу на издвојеном времену које је уложио и на приношењу себе да бисмо скинули вео са теме која је данас свеприсутна, а то је депресија.
Креирано 24.Jan.2020

Богојављенска Литургија, литија и пливање за Часни крст

Док си се Ти, Господе, крштавао у Јордану, показа се Света Тројица, јер Отац гласом сведочаше о Теби називајући Те љубљеним Сином, а Дух у облику голуба, потврђиваше речи, Христе Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби! Након Свете Литургије и водосвећења у порти храма Вазнесења Господњег у Чачку свечана литија је кренула на реку Мораву где се традиционално доржава пливање за Часни Крст. Након освећења воде око 170 пливача је скочило у ледену реку, а први је до Крста стигао, четврти пут, Анђелко Ковачевић.
Креирано 19.Jan.2020

Депресија - ако је светлост у вама тама

Храм Вазнесења Господњег у Чачку организује предавање на тему: протонамесник Александар Јевтић среда 22. јануар 2020. године 19.00 часова Парохијски дом храма Вазнесења Господњег у Чачку. Улаз слободан. Добродошли!
Креирано 18.Jan.2020

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!
Креирано 07.Jan.2020

Бадњи дан: У сусрет Рождеству Господњем

У храму Вазнесења Госпдњег у Чачку служено је Празнично вечерње на Бадњи дан и свечано је запаљен бадњак.
Креирано 06.Jan.2020