Промоција књиге "Приче из Великог рата"

На дан када наша Света црква слави Светог Јована Владимира, кнеза српског, у параклису Саборне цркве Вазнесења Господњег у Чачку промовисана је књига „Приче из Великог рата“ посвећена сећањима чачанских свештеника који су били сведоци ратних дешавања у току Великог рата, рата који је требало да оконча све ратове. Историја је исписана ратовима. Од првог рата који је вођен, када је Луцифер подигао побуну против Бога, овај свет исписивао је странице историјских књига, алманаха, енциклопедија... статистикама, различитим војним тактикама, невероватним постигнућима генерала... На крају би се све свело на статистику. Данас учимо о Првом светском рату, Великом рату, из књига, документарних емисија, филмова, серија. Ретко се деси да акцент историјског тренутка буде на некој одређеној личности простог човека, човека који овај свет насељава и прави промене у њему. А, управо је тај човек на својим плећима изнео бреме страдања. Одлазио је у непознато сведочећи своју љубав према породици, земљи и славећи Господа за преживљавање. Тај прост човек би био наш комшија, познаник, пријатељ, пролазник... Када се макроцелине рата сведу на појединце који су у њему учествовали дођемо до правих извора мудрости, истинитих и страшнијих прича од оних колико је људи страдало, колико је рањено, повређено или нестало. Тек када добијемо име тог човека, када га упознамо и чујемо његову причу, тек тада осетимо прави ужас рата. Свештеници Саборне цркве Вазнесења Господњег у Чачку су на разне начине преживели окупацију али су се, сигурно, у време Великог рата присећали Нерона и његове мржње, сећали су се арена, смеха публике, али остајали су поносни и испуњени Божјим благословом да смирено и дуготрпељиво уздахну и подигну поносно главе. Свештеник чачанске цркве Живојин Алексић интерниран је у логор Нежидер и тамо сведочи суманотост оних који су себе називали „шириоцима културе“. Он је имао ту срећу да преживи ропство и дочека Светло, многа друга његова браћа нису имали ту прилику. Страдали су од бајонета, пушчаних зрна, бичевања, изгладњивања... само зато што су сведочили име Христово и служили Му часно, служећи Њему и свом народу. У великом рату нестала је трећина свештенства и монаштва Српске Православне Цркве и манастири су уништавани, цркве су биле похаране и девастиране. Они оци, вичнији перу и папиру, свој дар искористили су и у току рата писали о оним, обичним, људима, неважним за историјске статистике. Писали су о њима, њиховим животима, трагедијама, поносу, слави и части и у најтежим тренуцима њиховог живота. Захваљујући свештеницима чачанске цркве Велимиру Белопавловићу, Живојину Алексићу, Сретену Ј. Михајловићу, ми имамо сведочанство о страдању наших суграђана и сународника, о мученичком вавилонском ропству нашег народа у Нежидеру, али и у великом логору „Србија“ током целог рата, јер они који су остали под окупацијом сурове власти аустоугарске и бугарске били су робови у својој земљи. Текстови споменутих свештеника скромно су објављивани кроз различита црквена гласила, али никада, до сада се нису нашли на једном месту сабрани и сачувани од заборава. Велики труд и жеља веоручитеља Милоша Живановића да од потпуног заборава спаси ове вредне и непроцењиве приче о страдању нашег човека, народа, и цркве овековечена је у овој вредној књизи. Приређивач Милош Живановић провео је неколико година на потрази, преписивању, записивању и истраживању живота и дела свештенослужитеља цркве чачанске. Управо је његова замисао и била да се и наша црква издавачки огласи и понуди једну књигу која сведочи о састрадалној улози српског свештеника са својим народом. У књизи срећемо ликове из народа који су били учитељи, свештеници, војници, мајке несталих војника, децу бораца који су у туђини и за које се и не зна да ли су живи. Пошто су свештеници чији радови су сакупљени и објављени у књизи били свештенослужитељи цркве чачанске, било је сасвим примерено да издавач књиге буде Саборни храм у Чачку. Захвалност дугујемо Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Јустину који је дао благослов да се замисао и спроведе у дело. Посебно разумевање за овај пројекат показао је јереј доктор Слободан Јаковљевић који је на себе преузео улогу уредника и писца исцрпног предговора. Техничку припрему, опрему књиге, дизајн и лектуру издања урадио је вероучитељ Ђорђе Чоловић, док је дизајн корице дело уметнице Сање Живановић. На овај начин целокупни труд око издања цркве урађен је симболично, унутар цркве. Такође, сама штампа књиге не би била изводљива без помоћи и подршке старешине саборног храма у Чачку, протојереја Марка Мирковића. Вредан рад на књизи урадила је и магистар Маријана Матовић која је неуморним ишчитавњем давала вредне савете на стилском уобличавању текста, а помоћ су пружили и архивски саветник у МИАЧ-у и архивист Архива СПЦ Милош Матијевић. Такође, помоћ да ова књига угледа светло дана дали су и манастири Студеница и Рача који су наше време постали оно што су увек и били: центри у којима се издају и пишу књиге. На самој промоцији књиге „Приче из Великог рата (сећања чачанских свештеника)“ сабрало се мноштво свештенства, монаштва и народа и испунило Параклис Цркве Вазнесења Господњег у Чачку. Програм промоције отворио је хор „Вазнесењски“, а након њих окупљенима се обратио професор српског језика и књижевности чачанске Гимназије Слободан Николић који је укратко изнео сам историјат настајања споменуте књиге. Посебну драж промоцији дало је читање одломака из књиге које је извео академски глумац и директор Градског позоришта у Чачку Братислав Јанковић. Уредник издања јереј др Слободан Јаковљевић у кратким цртама изложио је значај самог дела за Чачак, али и за Српску православну цркву и историју нашег народа уопште. Идејни творац књиге, вероучитељ Милош Живановић , надовезао се објашњавајући своју жељу да од заборава отргне толико важне тренутке везане за наш народ и страдање у Првом светском рату, које је изузетно запостављено како у нашој, тако и у светској историји. На самом крају обратила се и сарадник на издању мр Маријана Матовић која је кроз научни осврт на рат, хришћанство и културу приказала значај дела за културу нашег народа. Вероулитељ Ђорђе Чоловић
Креирано 04.Jun.2019