Свечана Вазнесењска Академија

Саборни храм Вазнесења Господњег у Чачку прославио је своју славу тродневним духовним и културним садржајима. Најпре је у уторак промовисана књига „Приче из Великог рата“, потом је у среду Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин благословио наш храм и град присуством на Вечерњем богослужењу. По одслуженом Вечерњем уприличена је свечана Академија посвећена великом јубилеју 800 година од добијања аутокефалности Српске Православне Цркве и Вазнесењу Господњем. Сценарио и режију за академију, по благослову Епископа жичког, урадила је госпођа Биљана Ђуровић, драмски уметник и професор Универзитета. У Академији су учествовали драмски уметници Александар Лазић, хаџи Ненад Маричић, студенти глуме Стефан Јевтовић и Лазар Тешић, етно певач Катарина Гојковић, вокални састав „Луча“ из Београда, као и „Београдски мушки хор“. Ученици Гимназије из Чачка статирали су током целе Академије. На почетку свечаности, након отпојаног тропара Вазнесењу Господњем беседу је одржао Епископ жички Г. Јустин. Пред бројним свештенством, монаштвом, пред градоначелником града Чачка, господином Милуном Тодоровићем и градским званичницима и окупљеним светом у великој сали Дома културе позвао нас је на веру коју исповедаше наши праоци. Епископ је, потом, са старешином храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојерејем Марком Мирковићем, уручио посебне епархијске захвалнице најважнијим дародавцима који су несебично помогли да се обнови и приведе крају четврта велика реконструкција Саборног храма у Чачку. По завршетку доделе захвалница, кратко се обратио и градоначелник Чачка, господин Милун Тодоровић и потом се Академија наставила. Кроз Академију је приказан својеврстан историјат чачанске цркве, али и Српске Православне Цркве и нашег народа уопште. Не смемо заборавити да је Жичка Епархија благословена крунама српске духовности која се рађала у Ђурђевим Ступовима, Студеници, Жичи... Међутим, мало је познат значај и величина задужбине жупана Стефана Страцимира који је одлучио да на обали Западне Мораве подигне манастир и посвети га Богородици. Како се наш народ развијао, падао у тешка времена, и опет васкрсавао, тако је и наша, чачанска црква, делила исти живот са њим. На Академији је приказан славни период чачанске светиње овенчан Светородним Немањићима који су владали у златно доба средњовековне Србије. Но, ускоро се барјак џихада доселио и у наше крајеве и крст је замењен полумесецом. Но, старањем Васкрслога Господа, и црква је у 19. веку, залагањем Милоша Обреновића и Епископа Никифора Максимовића поново зазвонила и позвала православне на молитву Господу. Гледаоци су могли да уживају у својеврсном сценском спектаклу у којем су се маестрално смењивали нарација, песма отпојана гласовима изузетног „Београдског мушког хора“. На бини су се смењивали и гласови етно певача Катарине Гојковић, али и песма вокалног састава „Луча“. У једном тренутку, док смо се присећали Великог рата, на сцену је ступио и песник Владислав Петковић Дис, а за њим и несрећна Надежда Петровић са свим трагичним личностима које су страдале бранећи своју Отаџбину. Али, након таме дође сунце, тако су нас наратори подсетили и на боравак Светог Владике Николаја жичког и охридског у Чачку. Најупечатљивији тренутак је била глумачка интерпретација монаха Теоктиста и архиепископа Теофилакта охридског. Пошто је познато да се у Чачку налазе мошти светог Теоктиста Немањића, али да се сматрало у једном тренутку да су то мошти светог Теофилакта, нарација Академије уступила је место глумачком тандему Маричић - Јевтовић који је кроз улоге двојице светитеља извео кратку драматизацију и извео поуку о томе да је у овоме свету најважније праштање, покајање и смеран живот у Христу.
Креирано 06.Jun.2019