Рођење Пресветог Јована Претече и Крститеља - Ивањдан

Претеча Господњи, свети Јован Крститељ, рођен је шест месеци пре зачећа Сина Божјег, Исуса Христа. Родитељи његови, првосвештеник Захарија и мајка Јелисавета, били су побожни и благочестиви људи. Остаривши, дуго су молили Бога да им подари дете. У древно време на Блиском истоку се сматрало великим проклетством да људи у браку не могу да добију дете. Било је веома важно добити наследника. Уколико би муж и жена дуго живели у бездетном браку остали људи би почели да их одбацују. За Јевреје је било у склопу веровања у Господа да је немање детета велика казна од Господа лично. У почетку би заједница била попустљива док тај пар на крају не би био потпуно одбачен од друштва. Касније ће Христос висећи на крсту погледати своју мајку и рећи јој да погледа на Јована изговарајући: „мајко, погледај сина свога“. Након тога погледаће у правцу Јована и обратиће му се са: „сине погедај мајку своју“. На овај начин Христос ће прекинути традицију одбацивања бездетних парова дајући благослов за усвајање деце. Презрени од људи, упорни у својој молитви, Захарија и Јелисавета измолише од Бога жељено дете. Ту радосну вест објави свештенику Захарији архангел Божји Гаврило. И роди старица Јелисавета сина – пророка, светог Јована, Претечу Господњег. Назван је Претеча јер је рођен „пре“ онога којег ће пророковати. Чудан је Јован био још од свог рођења. Осми дан, по рођењу дођоше сродници и пријатељи да обрежу дете и да му дају име. А отац његов, Захарија, који поста нем када сазнаде да ће жена његова родити сина, написа на једној дасци његово име – Јован; и тог тренутка проговори. Христоборни цар Ирод, који владаше у то време, када сазнаде да се родио пророк Свети Јован, нареди да се побију сва новорођена деца у Витлејему и сам Јован, али мајка Јелисавета успе са својим чедом да побегне у пустињу, где после неког времена и умре, а мали Јован остаде сам на старање Богу и анђелима Божјим. У пустињи је остао све до оног тренутка када је добио знак од Бога да је време да претходи и најави долазак Христов. За овај празник, који је у народу познат као Ивањдан, везан је леп обичај да се од ивањског и другог ливадског цвећа плету венци. Тим венцима се ките хришћански домови, зграде и обори. Они симболишу лепоту природе, коју је Бог створио и даровао човеку на уживање, а истовремено нас подсећају да наши животи требају да обилују врлинама и добрим делима.
Креирано 07.Jul.2019