Воздвижење Часног Крста - КРСТОВДАН

Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац по имену Јуда једини је знао место где се Крст налазио, па присиљен од царице изјави да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди и порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да ставе на покојника редом један по један крст. Када ставише први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њега трећи крст - покојник оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Тада патријарх подиже крст да га сав народ види, а народ са сузама певаше Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њега часни Крст. Касније када је цар Хозрој освојио Јерусалим он одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији је Крст лежао 14 година. Тек 628. године византијски цар Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но, стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ бос и понижен, ходао. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења. Вековима су на дан воздвижења, тј. уздизања, Часнога Крста архијереји стојећи на средини цркве и окружени множином свештеника подизали Крст високо изнад глава сабраних верника и осењивали њиме све четири стране света, док је хор за то време громогласно певао „Господе, помилуј!“. То је био празник хришћанскога царства које се родило под знаком Крста у онај дан када је цар Константин имао виђење Крста на небу над којим је писало: „Овим знаком ћеш победити!“. Сам цар Константин је интересантна личност која уз мајку (царицу Јелену), важи за једног од највећих покровитеља Цркве. Рођен је 274. године од мајке Јелене која је била хришћанка и оца Констанција Хлора који је био многобожац и поклоник култа бога Митре. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Чим је угледао крст на небу наредио је да војници на штитовима нацртају чувени знак ХР. У борби која је уследила однео је одлучујућу победу која ће поставити темељ за слободу цркве. Издао је едикт (закон) у Милану 313. године којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над последњим противником саградио је диван престони град назвавши га Константинопољ (Цариград). Као једини владар сматрао је да је Рим толико огрезао у грех да није желео да влада из њега па је због тога престо био у Константинопољу који је постао први хришћански главни град. Иако је крштен тек мало пред смрт цео живот се залагао за цркву. Мајци је дао велика средства да би пронашла Часни Крст у Јерусалиму. Овим потезом постао је директно заслужан и за проналазак Крста на којем је страдао Христос. Предање сведочи да су клинови којим је Крст био састављен претопљени и помешани са осталим материјалам и да је тако направљена борбена опрема коју је Конастантин користио. Уз Воздвижење Часног Крста се увек морамо присетити управо и цара Константина и његове мајке царице Јелене због њихове изузетно велике улоге у проналажењу ове велике светиње. Данас не постоји цео Крст, он је својевремено исечен и честице (делови) су поклањене важним и значајним црквама и манастирима. Предање и историјски извори сведоче и једној честици која се чувала у чачанској цркви. На несрећу, тој честици се губи сваки траг доласком Османлија.
Креирано 27.Sep.2019