протонамесник Александар Јевтић „Савремене теме о слободи пред изазовом поста“

На дан када се Православна црква сећа приче о блудном сину, када се припремамо за почетак Великог поста слушајући о сину који се враћа у загрљај оцу, имали смо прилику да у храму Вазнесења Господњег у Чачку, угостимо предавача из Краљева протонамесника Александра Јевтића. Наш уважени гост одржао је предавање на тему „Савремене теме о слободи пред изазовом поста“. Још од периода Другог светског рата и спознаје о апсолутној деградацији човека у то мрачно време, постоје одређене тежње које за циљ имају да нагласе људску слободу. Међутим, узевши у обзир да су у том несрећном рату све људске слободе биле узурпиране и поништене, човек који излази из тог периода започиње скроз другачији приступ слободи. Допустио је да слобода изнедри различита застрањења. Црква, као чувар морала и етике морала је да буде повучена у неки други план, није јој било места у таквом друштву јер је позивала на праве вредности. Али, таквим вредностима није било места у свету новоткривених „слобода“. Још од античке Грчке и раног хришћанства постојао је проблем схватања да је Бог постао човек, јер је античком човеку било неприхватљиво то мењање стања из вишег у ниже биће. Управо је тај чин Божанске присутности у нашем свету доказ слободе коју црква проповеда и учи. Но, иако црква очувава различитост и слободу, основни циљ је да се сачувамо од падања у самовољу, али, како је то могуће? Могли бисмо рећи, позивајући се на Нови Завет где је Дух Свети, ту је слобода или спознајте истину и истина ће вас ослободити. Црква није та која негира слободу, она са великим поштовањем негује реч слобода. Прави пример слободе јесте драматична ситуација у којој Богородица прихвата, поред свих опасности од јеврејског Закона, благу вест од архангела Гаврила да ће родити Сина Божјег! Уколико желимо да наш ум и жеље усмеримо и управимо на хришћански пут, Свети оци су још давно рекли да је супротност нашим страстима уздржање, за умни део нам је лек молитва, јер нам молитва дарује да нам мисли дођу у прави ред. Помисли нас лако уводе у својеврсни хаос, уколико се молитвом освете мисли, онда ћемо успети да из себе избацимо помисли које нам могу донети лоше ствари. Уосталом, уколико нам молитва донесе смирење да прво размислимо па онда да деламо, наш живот ће бити смисленији. Наш мудри народ је одавно рекао да нам је Бог са разлогом створио једна уста, а двоје ушију. Тај потенцијал да више слушамо и промишљамо него да деламо исхитрено, поспешује нам молитва. Трећи порив којим смо скрхани јесте гнев. Супротност гневу јесте милосрђе. Ипак, не заборавимо да је милосрђе дело из срца, акт хришћанског делања. Милосрдни човек ће све довести у смисао, уколико учини једно добро дело, неће се огрешити на другом плану. Али, пак, милостиви човек можда уради једно добро дело, јер на тај начин „спира своју грижу савест“, а у ствари чини безброј других ствари које ради из сујете, а не из љубави. Велики изазов модерног доба, који нам даје лажан осећај и привид слободе јесу друштвене мреже и модерни видови комуникације. Уплетени у све те мреже долазимо у опасност да поклекнемо, изгубимо своју слободу и потпаднемо под утицај туђег мишљења о нама. Са друге стране, поред злоупотребе друштвених мрежа имамо велико искушење и злоупотребу различитости. Где се не прихвата различитост нас у односу на друге, него се приступа и промени пола да би се показало да смо различити од других, а управо је то исказивање „различитости“ на тај начин злоупотреба слободе коју нам је Господ дао. Такође, предавач је нагласио да морамо правити велику разлику између поста и дијете, иако делују као да деле слична средства, циљ им је различит. Дијета се заснива на култу тела, дакле сујете. Са друге стране, пост представља наш слобдни покрет којим се окрећемо и управљамо ка Заједници са Богом. Да бисмо постигли ту заједницу, уз пост се од нас очекују и добра дела, милосрђе, самилост, исказивање своје слободе, али кроз прихватање слободе и оног другог. Не смемо дозволити да нам навика постане друга природа, стога се морамо борити против монотоности. Наш капацитет , према Исаку Сирину, јесте да усмеримо своју вољу ка вишем циљу, Уколико смо спремни да се молитвено и посно препустимо спознаји Господа, Бог ће нам дати снаге да истрајемо. https://www.youtube.com/watch?v=iy4-XdT6qOs
Креирано 18.Feb.2020