Новости

ХОДОЧАШЋЕ НА ОСТРОГ

У освит празника Светог цара Константина и царице Јелене, ходочасници из Чачка кренули су пут Острога да у молитви приступе моштима Светог Василија Острошког. Након самог свитања поклоници су се упознали са својим водичима, јерејем Слободаном Јаковљевићем и вероучитељем Ђорђем Чоловићем, и након молитве кренули пут свог првог одредишта, Владислављеве задужбине - манастира Милешева. Долазак у место почивања моштију Светог Саве за сваког ходочасника доноси посебно духовно искуство. Након краћег подсећања на историју манастира поклоници су у побожном миру приступили целивању руке Светог Саве, јединог дела моштију који је спасен од несрећног беса Османлија. Тихо протицање Милешевке подсетило је све на непролазност, на непрекинуту нит светости овога места. Благослов Светог Саве и смирени поглед Белог Анђела окрепили су путнике и припремили за наставак ходочашћа. Путовање уз долину Лима и заустављање у долини реке довело нас је и до манастира Куманице. Скривен између Србије и Црне Горе, златним крстом видљив са пута, призива све добронамерне и побожне људе у дом Господњи. Након целивања моштију Светог Григорија Куманичког поклонике је угостило монаштво. По поласку свима је у мислима била стена, планина из које попут белог бисера светлуца Светитељ овенчан небесима. Киша која је падала дочекала нас је и по доласку под Острог. Ни време које није било наклоњено није спутало ходочаснике да се упуте пешке ка горњем манастиру и ка Светитељу. Након пешачења, по самом доласку у порту манастира, Свети Василије се постарао да дочека молитвенике. Облаци су се разгрнули, киша је престала, појавило се сунце и одмах потом зазвонила су звона и почело је Вечерње Богослужење. Након молитве и благодарења на угодном путу, упутили смо се на поклоњење и молитву Светом Василију. Степеник по степеник, молитвено смо се успињали ка Светитељу по благослов. Мирноћа стене и спокој светиње примили су нас у загрљај благодати присуства Светог Василија Великог. Тишина и молитва, спокој и созерцање које Светитељ слуша безмало вековима подсетили су нас на непролазност оних који су свој животни пут управили ка Господу. У сумрак сви су били спремни за починак и одмор пред прославу Педесетнице, рођендана Цркве, а уједно и славе доњег манастира. Звонима у зору и молитвом, планина је почела да се буди и да призива молитвенике на Богослужење. Отац Слободан, вођа пута, ноћ уочи доласка бдио је са верницима исповедајући. Но, прави благослов је био у томе што је отац служио Свету Литургију и Причешћивао вернике. По завршетку Јутарњег богослужења и Свете Литургије поклоници су се Причестили и смерно остали на молитви Призива Духа Светога. Остављајући Острог поклоници су са собом у вери понели дарове великог Светитеља Православља, Светог Ваисслија Острошког. Газећи његовим стазама, стопама, гледајући планину и цркву у којој се свети подвизавао свако је доживео духовно буђење. Након Литургије пут се наставио ка манастиру Дајбабе. Причестивши се на Острогу свима се најлепше у срца уклопила и изрека Светог Симеона Дајбабског „Причешће Свето клица је здравља“. Свети Симеон, попут Светог Василија, такође је био строги подвижник, тако да је посета Дајбабама била најлепши начин да се настави путовање. Црква посвећена Успењу Пресвете Богородице, уоквирена са два звоника, не открива велику тајну која се крије унутар ње. Тек по уласку долази се до интересантног детаља, црква се налази укопана у стену, такорећи у пећину. Попут стене у којој почивају мошти Светог Василија, и овде се у тишини молитве налазе мошти Светог Симеона Дајбабског. Цела црква освештана је рукама светитеља. Фрескопис који се налази у унутрашњости осликао је лично Симеон за живота. Поклоништво је кренуло из цркве Вазнесења Господњег, из немањићке задужбине. Стога је било најлепше повратак започети посетом немањићком манастиру. Смештен у клисури, изнад хука реке Мораче, угнездио се манастир Морача, задужбина кнеза Стефана Немањића, Вукановог сина. Загледани у фрескопис цркве нисмо могли а да не приметимо дубоку побожност, искрену духовност Светородне породице. Гледајући пророка Илију како га храни гавран, схватили смо да смо напојени водом са извора мира и хришћанског смисла постојања, уподобљавања Господу. Попут великих светитеља којима смо молитвено приступили и сами смо добили благодат кроз веру коју смо исказивали на ходочашћу, а коју би требало да примењујемо на само у овим приликама него свакодневно у својим животима. Путовање је организовала црква Вазнесења Господњег у Чачку која се постарала да одређени број путника бесплатно крене. За превоз је био задужен Sun Travel из Горњег Милановца. Јереј Слободан Јаковљевић и вероучитељ Ђорђе Чоловић благодаре свим путницима и у молитвама их спомињу. Вероучитељ: Ђорђе Чоловић Фотографије: Александар Алемпијевић
Креирано 08.Jun.2017

Слава цркве Вазнесења Господњег у Чачку

Четрдесети дан по Васкрсењу, пошто смо у радости и слављу певали Христовом Васкрсењу, Господ нас призва да поздравимо и прославимо Вазнесење Господње! Након што је испунио дело икономије уздигже се као Победник изнад земље коју је спасао, Отац Га дочекује, а анђели и људи славе. Ово је радост због славе Христове, али и радост због спасења човековог. Христос је узнео на своја рамена заблуделу људску природу и спасао је приводећи је Оцу. Црква Вазнесења Господњег у Чачку прославила је храмовну славу благодарећи Господу и молитвено се уздижући на небеса. Дан уочи Вазнесења, након вечерњег богослужења, братство храма литијски и молитвено је радост Спасења пронело суграђанима. Литургијом на Вaзнесење Господње началствовао је протојереј - ставрофор Саша Јоловић, уз саслужење протојереја - ставрофора Аранђела Даниловића и протонамесника Драгана Ђорема из таковског намесништва, старешина храма Светог кнеза Лазара на Љубићу протојер Владан Милосвљевић, као и бројног свештенства цркве Вазнесења Господњег у Чачку. Светој Литургији присуствовали су и градоначелник Чачка господин Милун Тодоровић, многобројни представници града, као и велики број верног народа. По завршетку Литургије пререзан је славски колач, а потом је старешина храма, јереј Марко Мирковић, благословио послужење које је уприличено присутнима. Његово Преосвештенство Епископ Жички Господин Јустин благоизволео је да прослави црквену славу посетом Чачку и присуством на Вечерњем Богослужењу. Владика се у беседи обратио градоначелнику и верном народу честитајући данашњи Празник. Његово Преосвештенство је нагласио да је Српска Православна Црква део Свете Васељенске Православне Цркве и да је та благодат заједнице свих Помесних цркава битан предуслов Спасења, јер се наглашава јединство и заједница људи на земљи. Такође, изражена је молитвена жеља и нада да ће се црква Вазнесења Господњег у Чачку, која је у реконструкцији, завршити до наредне године, и да ће се управо на том, најподеснијем, богослужбеном месту, прославити Вазнесење Господње. Владика је позвао на једномислије које се најлепше очитава управо у Вазнесењу Господњем. Христос је спасао људски род вазносећи се телом човечјим на небо и тако спасавајући људе. Кога Христос наткриљује тај је спасен, једина ствар коју Господ од нас жели јесте да Га пригрлимо, отвореног и радосног срца. Ко је у окриљу Праве, Истините, Цркве, тај је припадник Цркве које спасава, то је оно што нам Господ нуди, када тај, најлепши дар, пригрлимо, остварујемо спасење! По завршеном Вечерњем Његово Преосвештенство је остао на пригодном послужењу. Радост празничних богуслужења молитвено је Господу принео мешовити црквени хор "Вазнесењски".
Креирано 26.May.2017

Слава храма вазнесења

Дан уочи храмовне славе, Спасовдана, црква Вазнесења Гоподњег из Чачка молитвено и литијски почела је прославу Господњег Празника. Након Вечерњег богослужења из цркве је кренула литија улицама града. Свештенство, хор „Вазнесењски“, ученици са својим вероучитељима и верни народ пронели су радост Празника појући Господу у славу. Позивамо суграђане да дођу на Вазнесење Господње на Литургију и на резање славског колача. Света Литургија почиње у 08.00 часова у параклису.
Креирано 15.Mar.2017