Новости

Цвети

Након васкрсавања Лазара Христос улази у Јерусалим. Али, овог пута не овако као што је много пута раније долазио, као непознати и непризнати странац. Не, овог пута Он свечано улази у Јерусалим. Он пре тога заповеда Својим ученицима да му доведу младу магарицу, седа на њу и тако улази у град где Га дочекује мноштво људи и деце  са палминим гранчицама у рукама. Ти људи и та деца Га поздрављају древним поздравим којим су се Јевреји обраћали само цару: „Осана! Благословен Онај Који долази у име Господње! Осана на висинама!“. И како пише јевађелист Матеј: „Кад Он уђе  у Јерусалим,  узбуни се сав град говорећи: Ко је то?“. Шта значи све то, то мноштво људи, те палмине гранчице, ти громки поздрави намењени само цару, та ликујућа радост? Зашто се сваке године сећамо тог догађаја са таквом радошћу као да и сами стојимо на улицама светога града, и чекамо Христа, и срећемо Га, и радујемо Му се поздрављајући Га тим поздравом, тим вечним „Осана”? То значи да је Христос – макар се то збило одавно и то само у том једном једином, далеком граду – ипак био Цар, да је Христос царевао и био признат од стране народа као Цар! Да, Христос је учио о Царству Божјем, о Свом будућем царевању. Али, тог дана, шест дана пре Пасхе, Он је јавио Своје Царство и овде на земљи, Он је открио Своје Царство људима, позвавши их, а са њима и све нас да постанемо грађани тог Царства, да постанемо поданици тог смиренога Цара без земаљске власти и земаљске моћи, али Цара свесилном Својом љубављу, гле, на тај јединствени дан, на Цвети, док стојимо у препуним црквама, опет и опет одјекује оно исто царско „Осана!”, и ми изнова говоримо себи и свету око себе, и сведочимо: није умрло, није нестало, није ишчезло са лица земље Царство Христово које је тако јарко засијало у тај дан у Јерусалиму. На Цвети изнова постајемо свесни да Христос после Свог свечаног уласка у Јерусалим креће на страдање и према крсној смрти. Но, светлост која се запалила у свету на Цвети обасјаће и бездану тмину Његовога страдања. Три дана после Крста и крсне смрти почиње да свиће зора неизрециве васкршње радости. Васкрсење Христово и јесте прави смисао и сила Лазареве суботе и Цвети, тих задивљујућих дана у које се - привевши наш пост крају - припремамо да до краја следимо Христа у Његовом вољном страдању, у Његовом победном силажењу у смрт, у Његовом преславном Васкрсењу у трећи дан по Распећу.
Креирано 21.Apr.2019

Празнична литија

Као припрема за највећи хришћански Празник – Васкрс, Света Православна Црква прославила је Лазареву суботу и Сабор Светог Архангела Гаврила, оданије Благовести. Након Литургије и молитвеног сећања на Васкрсење Лазарево и велико чудо које је Христос учинио, свештенство храма Вазнесења Господњег у Чачку, у поподневним сатима, осветило је врбове гранчице и служило празнично Вечерње богослужење након којег је из порте Саборне цркве кренула свечана литија. Литија је молитвено прошла кроз главне улице Чачка и суграђанима донела радост Христовог уласка у Јерусалим. Попут деце која су Христа дочекала и у литији је био највећи број ученика основних и средњих школа. Врбица је дечји празник, Христос је рекао, улазећи у Јерусалим: Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско. Та радост и чистота дечјих срца виђена је и данас у прослави Празника. Славећи велике празнике стално изнова и изнова прослављамо Христа и славу и радост коју је донео свету.
Креирано 20.Apr.2019

Света Архијерејска Литургија

Његово Преосвештенство Епископ Жички Господин Јустин служиће Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Вазнесења Господњег у Чачку у понедељак, на други дан Васкрса. * 08.30 Свечани дочек Епископа * 09.00 Света Архијерејска Литургија
Креирано 20.Apr.2019

Велики пост

Свети Оци знали су шта је пост и поучавали су мирјане у Цркви о посту. На пример, Свети Јован Златоусти (о промени када започне пост) каже: „Сада више нигде не чујемо жамор, нити буку, спремање меса, нити, пак, ужурбаност кувара; све је то престало и наш град личи на часну, скромну и мудру жену. Када размислим о изненадној промени која је настала и, када се сетим јучерашње вреве, онда ми је јасна сила поста који је, ушавши у савест свакога од нас, изменио наше мисли, очистио ум, како старешинама тако и обичним људима, не само слободним, него и слугама, не само мушкима, него и женама, богаташима и сиромасима. Зашто само поменути старешине и обичне људе? Та пост је изменио чак и савест обученог у диадему, као и савест њему послушних. Данас не видиш више разлику на трпези сиромаха и богаташа; код свих је припремљена обична храна без обзира на прохтеве и могућности; обичној трпези сада се приступа са већим одушевљењем него ли раније када је било постављено обиље разноврсне хране и вина. Не пружа ли нам пост собом право благо? Свагде је мир и спокојство; нису ли наши домови били без журбе, комешања и галаме? Али још и пре ступања у дом, испосников дух је осетио спокојство; да, и град чак благовести исто благостање и мир какви бивају у душама и домовима нашим; увече се не чује улично певање, нити се по дану види сујета и пијанство; нема ни галаме ни свађе; на све стране је велика тишина. Сада, пак, није више тако: од најранијег јутра чује се врева, галама и лупа кувара, и као у домовима, тако је и у душама нашим велики метеж, пошто нам се услед забаве покрећу унутрашње страсти и распламсава се пламен непорочних жеља. Због тога треба жалити за прошавшим постом који је све ово обуздавао; но, ако смо подвиг поста и окончали, не прекратимо у себи љубав према њему и не избришимо га подпуно из свога сећања.“ Свети Јован Златоусти, на другом месту, рече: „Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама исвим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.” Свети Нил Синајски овако је говорио: „Пост сматрај оружјем, молитве оградом, а сузе - купељу. Плашљиви војник дрхти од звука трубе који наговештава борбу, а стомакоугодник од наговештаја почетка поста. Добар је хлеб поста зато што у њему нема квасца сластољубља.“ Свети Николај Велимировић, учи о посту: „Постом се задобија чистота телесна на првом месту, а кроз чистоту телесну и чистота духовна. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Превасходна ствар је пост, али је још превасходнија праштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда поклања великодушност. Оно претходи овоме, но само ово не спасава без онога. Постом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. Тело постаје лако и чило, дух светао и јасан. Ако се неко хвали постом, нема користи од поста. Ако неко пости с гордошћу, нема смирења, нема користи од поста.“
Креирано 27.Mar.2019

Свети првомученик и архиђакон Стефан

Православна Црква, другог дана по Божићу, молитвено се сећа Светог првомученика - архиђакона Стефана. Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења. Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета. Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму. Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом Писму Новог Завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење. На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне полаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем. Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице. А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу. Последњеречи светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај". Самим пример мучеништва и безпоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве". Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.
Креирано 09.Jan.2019

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Рођење Твоје, Христе, Боже наш, засија свету светлост разума, јер у њему они који звездама служаху од звезде се научише да се клањају Теби, Сунцу Правде, и Тебе да познају с висота Истока, Господе, слава Теби.
Креирано 07.Jan.2019

Поклоничко путовање на Острог

Храм Вазнесења Господњег у Чачку организује поклоничко путовање у светиње: ОСТРОГ манастир Милешева манастир Куманица манастир Дајбабе манастир Морача * Полазак у суботу 06. октобра у 04.30 са паркинга Саборне цркве * Повратак у недељу увече. *Приликом пријављивања доставити и број важеће личне карте. *Малолетна деца која путују требало би да имају оверену здравствену књижицу и оверено одобрење родитеља. * Пријаве до среде 03. октобра, након овог термина неће бити могућ повраћај новца. цена 2800 динара пријављивање у црквеној продавници
Креирано 22.Sep.2018

Призив Духа Светога за благословен почетак нове школске године

Свештенство храма Вазнесења Господњег служило је Свету Литургију и Призив Духа Светога за срећан почетак нове школске године. У Христу се сабрало мноштво ђака и професора, учитеља који су молитвено прославили полазак у нову школску годину.
Креирано 09.Sep.2018

Поклоничко путовање на Острог

Храм Вазнесења Господњег у Чачку организује поклоничко путовање у светиње: ОСТРОГ манастир Милешева манастир Куманица манастир Дајбабе манастир Морача * Полазак у суботу 6. октобра у 04.30 са паркинга Саборне цркве * Повратак у недељу увече. *цена 2800 динара, пријављивање у црквеној продавници Приликом пријављивања доставити и број важеће личне карте. *Малолетна деца која путују требало би да имају оверену здравствену књижицу и оверено одобрење родитеља. * Пријаве до среде 03. октобра, након овог термина неће бити могућ повраћај новца.
Креирано 06.Sep.2018

Призив Духа Светог за благословен почетак нове школске године

Свештенство Храма Вазнесења Господњег у Чачку позива учитеље, наставнике, професоре и ђаке у недељу 9. септембра на Призив Духа Светога да молитвено и благословено започнемо нову школску годину.
Креирано 06.Sep.2018