Новости

Призив Духа Светога

Свештенство храма Вазнесења Господњег 3. септембра служило је Призив Духа Светога за благословен почетак нове школске године.
Креирано 03.Sep.2017

Призив Духа Светога

Свештенство Храма Вазнесења Господњег у Чачку позива учитеље, наставнике, професоре и ђаке у недељу 3. септембра на Призив Духа Светога да молитвено и благословено започнемо нову школску годину.
Креирано 27.Aug.2017

Богослужење у току лета

Услед летњих врућина, реконструкције цркве и ограничених могућности параклиса, Света Литургија служиће се у порти цркве.
Креирано 20.Aug.2017

Ходочашће на Острог

Храм Вазнесења Господњег организује поклоничко путовање у Острог. Поред Острога посетиће се и манастири Морача, Ждребаоник и Милешева, као и храм Васкрсења Христовог у Подгорици * Полазак у суботу 26. августа у 04.30 са паркинга Саборне цркве у Чачку. Повратак у недељу, у вечерњим часовима. * Пријаве до 23. августа, након споменутог термина неће бити могућ повраћај новца * Приликом пријављивања доставити и број важеће личне карте * Малолетна деца која путују требало би да имају оверено одобрење родитеља * цена 2400 динара, пријављивање у црквеној продавници
Креирано 20.Aug.2017

Ходочашће на Острог

Храм Вазнесења Господњег организује поклоничко путовање у Острог. Поред Острога посетиће се и манастири Манасија, Куманица, Дајбабе и Морача. * Полазак у суботу 29. јула у 05.00 са паркинга Саборне цркве у Чачку. Повратак у недељу, у вечерњим часовима. * Приликом пријављивања доставити и број важеће личне карте * Малолетна деца која путују требало би да имају оверено одобрење родитеља * цена 2400 динара, пријављивање у црквеној продавници
Креирано 05.Jul.2017

Парастос страдалим српским ратницима

На Светог мученика кнеза Лазара и Светих мученика српских свештенство храма Вазнесења Господњег у Чачку служиће Парастос страдалим српским ратницима и ветеранима. Парастос ће бити служен у 12.30 часова 28. јуна у малом парку код аутобуске станице.
Креирано 25.Jun.2017

Петровски пост

У књизи Дела апостолских ученика читамо да су хришћани које су изабрала дванаесторица ученика за благовест Јеванђеља постили и молили се, а након што су апостоли ставили руке на њих разишли су се по свим крајевима васељене како би и ближњима и даљњима донели вест о васкрслом Христу. Петров или Апостолски пост најближе је повезан с даром речи који је свако од нас од рођења добио одозго као драгоцену црту образа Божијег. Тим пре што је већина нас словесна, ми смо Словени – племе и народ за које је реч средство за прослављање Творца. Апостолски пост нам је потребан управо зато да бисмо ограничивши унеколико своју утробу, а сит стомак је глув за учење, подстакли у себи дар словесности, како би наше мисли – унутрашња реч, која обитава у дубинама бесмртног људског духа… дакле да би наше мисли постале светлије. У току овог поста посебну пажњу требало би да обратимо на то да све што чинимо, чак и мали поступци, сваки корак, свако словесно дело буду усклађени с вољом Божјом, добром, угодном и савршеном. Боља су дела без речи, него речи без дела, зар не? Усклађеност дела и речи, потврда основа наше вере и заповести које смо позвани да испунимо према Творцу и ближњима представљају најкрасноречивије сведочанство о Васкрслом Христу. Колико ли речи дневно трошимо на међусобно општење? Нећемо погрешити ако кажемо да је тај број изузетно велики. Међутим, Спаситељ нас упозорава и каже да се свака празна реч, без садржаја, реч којој је туђ морални смисао, лишена духа истине и љубави, испрљана лукавством, вулгарношћу, љутњом, нечистотом, гордошћу и надменошћу, претвара у осуду носиоца речи. За сваку празну реч људи ће дати одговор на дан Суда. Дакле, Апостолски пост нам је дарован као вежба. Као прво, свете исихије. Да ли сте чули за ову изванредну грчку реч? Исихија је свето тиховање. Пост уз унутрашњу усмереност ка Богу. Апостолски пост правилно пости онај ко се труди од раног јутра, као што је речено Излази човек на посао свој… на рад свој до вечери (Пс. 104: 23). Именом се Твојим радују (Пс. 89: 16) – тако је цар Давид још 1000 година пре Христовог Рођења говорио о томе да молитва човека који не жури у овом делању, ко је обавља с пажњом, с смислом, с паузом, а што је главно – с дубоком вером и надом у милост Божју… оваква молитва постаје веома лако, радосно, инспиративно дело које доноси унутрашње задовољство и дарује пуноћу живота. Код Бога, у природи, нема лошег времена. Кроз молитвену везу с Творцем накратко се ослобађамо досаде, туге, чамотиње, па чак и депресије које су својствене становницима градова. Напротив, осећамо плиму животних, виталних снага, тако да поново желимо да живимо, и да се молимо, и да се трудимо у славу Господа и на добробит ближњих. Тиховање сједињено с молитвом, заиста обнавља човекове душевне и телесне снаге, избавља га од стреса, од неке лажне пометње и уједно нам даје драгоцену резерву животне снаге, неопходне за међусобно општење. У току Апостолског поста позвани смо да будемо благовесници који шире радост и бодрост, да имамо активан животни став, да будемо спремни да чинимо добро по којем се хришћанин пре свега разликује од човека којем је туђа нада у свемогућег и сведоброг Бога. Сетимо се да је дар речи заиста свети дар и зато будимо трпељиви према нашим сродницима и укућанима. А ми се, нажалост, често не бринемо да изгледамо како треба, не стидимо се да испољимо нека најгора, врло незавидна својства наше природе. Како се људи ујутру не стиде да стављају примедбе најдражим и највољенијим људима. Колико се често мува претвара у слона и ситнице, које уопште не завређују пажњу мудрог, интелигентног човека са животним искуством, постају нека ђавоља искра, која се претвара у пламен раздора, међусобних прекора, свађа, тешких увреда, а понекад чак и радњи које су неспојиве са звањем човека, грубости и свега што за њом следи. И хајде да себи сами тајно дамо задатак да никога не вређамо, да никога не љутимо, да умемо да се осмехнемо у потребном тренутку, да ублажимо туђе нападе и неку злобну и ироничну реч мудром шалом, да преведемо разговор у нормалан ток, да утешимо онога ко на свет више не гледа детињим очима, већ се затворио у сопствену љуштуру и налази се близу очаја. Мислим да ће без обзира на то колико да је скромна ова животна поставка, човек који је доследно остварује, кроз мало доћи до великог. Ако у Вашем присуству човек псује или дете отворено говори неистине, покушавајући да сакрије своја непристојна дела, ви као мудар родитељ, свештеник, васпитач, учитељ, просто као моралан човек, саветујете таквог младог човека, избегавајући вулгарне интонације, компјутерске новокованице, сленг и остале поскочице које се данас свако мало откину са језика сваког другог… и сами ћете, не знајући за то, послужити просветљењу ума, ублажавању срца, умирењу душа неколико десетина људи. Такав је значај речи која је обогаћена Божијом благодаћу. Дакле, ступили смо, драги пријатељи, у Петровски пост. Он је врло лак у поређењу с великим. У току већине дана дозвољено је јести рибу. За време његовог трајања једе се биљна храна спремана на уљу, осим среде и петка који се посте „на води”, суботом и недељом разрешена је и риба. Дан уочи Петровдана строго се пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља. На Видовдан (28. јун по новом календару) и Ивањдан (07. јул по новом календару, рођење Светог Јована Претече) једемо рибу, чак и у случају да се деси да падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље.
Креирано 14.Jun.2017

Донаторска вечера поводом изградње цркве Свете Тројице у Ракови

Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете: куцајте, и отвориће вам се (Мт 7, 7). Дословце спроводећи ову Христову поуку јереј Марко Мирковић, старешина цркве Вазнесења Господњег у Чачку и старешина цркве Свете тројице у Ракови (која је у изградњи), покуцао је на многа врата. Отворио је срца својих парохијана и пробудио им жељу, дао им је могућност да се уграде у дом Господњи. Нема много оних који су у ситуацији да сами буду ктитори и изграде цркву. Али, када свако да по мало, макар и по две лепте, када саборно покажемо заједништво, Господ благослови и црква се изгради заједничким трудом! Да би се црква Свете Тројице завршила јереј Марко Мирковић је у сарадњи са председником грађевинског одбора господином Миланом Глишићем организовао донаторску вечеру на коју је позвао мештане Ракове и градске званичнике. Понекад је лако доћи до завршетка, али сам пролазак кроз циљ буде захтеван. Да би се завршио звоник, увеле инсталације, уредила црква... било је потребно да се саберемо у ресторану "Радовање" и да дамо свако према својим могућностима. Црква ће остати иза нас као завет нашим потомцима, сећање на претке који су гледали и живели за будућност. У четвртак 09. јуна 2017. године старешина цркве и председник грађевинског одбора били су домаћини вечере на којој су се прикупљале донације за изградњу цркве. По доласку градоначелника Чачка, господина Милуна Тодоровића, јереј Марко Мирковић обратио се сабранима и нагласио значај изградње цркве. Значај који долази са Божјим благословима. Живот у селу увелико зависи од благослова Господњег. Било да се крштава, венчава, слави слава, сеје, жање... благослов је увек потребан. А највећи благослов је онај који се добија у дому Господњем. Позвани су сви присутни да приложе према својим могућностима и убрзају завршетак изградње. Отац Марко је показао и шта је све до сада урађено, али и шта је још потребно да би се црква потпуно прилагодила богослужбеним потребама. Да би се и визуелно показало шта је до сада урађено постављен је и видео бим са пројекцијом фотографија цркве. По завршетку обраћања старешине сабранима се обратио и градоначелник Чачка, господин Милун Тодоровић, који се одазвао позиву упркос својим обавезама. Својим одзивом показао је и личну бригу и радост што може да учествује у завршетку изградње. Такође, дао је обећање у име града да ће се све инстутуције којима је град надлежан постарати да свој прилог дају тако што ће увести воду, струју, канализацију...без накнаде. У буџету Чачка предвиђено је да свака црква на годишњем нивоу добије по милион динара које ће моћи да употреби за потребе храма, овако ће бити осигуран континуитет уређивања и одржавања цркава у Чачку. Након обраћања у функцији градоначелника, господин Милун Тодоровић дао је и свој прилог, приложио је своју месечну плату у износу од 90.000 динара за обнову цркве. Поред домаћина вечере и градоначелника био је присутан архијерејски намесник трнавски, протојереј Мирослав Петров са свештенством Саборне цркве у Чачку, умировљени парох прељински протојереј - ставрофор Мирослав Милетић, као и многобројни мештани Ракове. По завршетку кратких обраћања прочитана је молитва и благослов трпезе. Пред крај вечере јереј Марко Мирковић обратио се присутнима и објавио колики је износ сакупљен. Са средствима која су сакупљена црква ће, уз Божју помоћ, бити завршена у септембру текуће године. Биће завршена фасада цркве, степениште поплочано камењем, озидаће се звоник, урадиће се мокри чвор, биће направљен паркинг и уређени прилази цркви и све остало што је неопходно а новац буде могао да покрије. Сви присутни су позвани да се по Крстовдану опет саберу на освећењу храма и свечаној трпези поводом завршетка изградње.
Креирано 09.Jun.2017

ХОДОЧАШЋЕ НА ОСТРОГ

У освит празника Светог цара Константина и царице Јелене, ходочасници из Чачка кренули су пут Острога да у молитви приступе моштима Светог Василија Острошког. Након самог свитања поклоници су се упознали са својим водичима, јерејем Слободаном Јаковљевићем и вероучитељем Ђорђем Чоловићем, и након молитве кренули пут свог првог одредишта, Владислављеве задужбине - манастира Милешева. Долазак у место почивања моштију Светог Саве за сваког ходочасника доноси посебно духовно искуство. Након краћег подсећања на историју манастира поклоници су у побожном миру приступили целивању руке Светог Саве, јединог дела моштију који је спасен од несрећног беса Османлија. Тихо протицање Милешевке подсетило је све на непролазност, на непрекинуту нит светости овога места. Благослов Светог Саве и смирени поглед Белог Анђела окрепили су путнике и припремили за наставак ходочашћа. Путовање уз долину Лима и заустављање у долини реке довело нас је и до манастира Куманице. Скривен између Србије и Црне Горе, златним крстом видљив са пута, призива све добронамерне и побожне људе у дом Господњи. Након целивања моштију Светог Григорија Куманичког поклонике је угостило монаштво. По поласку свима је у мислима била стена, планина из које попут белог бисера светлуца Светитељ овенчан небесима. Киша која је падала дочекала нас је и по доласку под Острог. Ни време које није било наклоњено није спутало ходочаснике да се упуте пешке ка горњем манастиру и ка Светитељу. Након пешачења, по самом доласку у порту манастира, Свети Василије се постарао да дочека молитвенике. Облаци су се разгрнули, киша је престала, појавило се сунце и одмах потом зазвонила су звона и почело је Вечерње Богослужење. Након молитве и благодарења на угодном путу, упутили смо се на поклоњење и молитву Светом Василију. Степеник по степеник, молитвено смо се успињали ка Светитељу по благослов. Мирноћа стене и спокој светиње примили су нас у загрљај благодати присуства Светог Василија Великог. Тишина и молитва, спокој и созерцање које Светитељ слуша безмало вековима подсетили су нас на непролазност оних који су свој животни пут управили ка Господу. У сумрак сви су били спремни за починак и одмор пред прославу Педесетнице, рођендана Цркве, а уједно и славе доњег манастира. Звонима у зору и молитвом, планина је почела да се буди и да призива молитвенике на Богослужење. Отац Слободан, вођа пута, ноћ уочи доласка бдио је са верницима исповедајући. Но, прави благослов је био у томе што је отац служио Свету Литургију и Причешћивао вернике. По завршетку Јутарњег богослужења и Свете Литургије поклоници су се Причестили и смерно остали на молитви Призива Духа Светога. Остављајући Острог поклоници су са собом у вери понели дарове великог Светитеља Православља, Светог Ваисслија Острошког. Газећи његовим стазама, стопама, гледајући планину и цркву у којој се свети подвизавао свако је доживео духовно буђење. Након Литургије пут се наставио ка манастиру Дајбабе. Причестивши се на Острогу свима се најлепше у срца уклопила и изрека Светог Симеона Дајбабског „Причешће Свето клица је здравља“. Свети Симеон, попут Светог Василија, такође је био строги подвижник, тако да је посета Дајбабама била најлепши начин да се настави путовање. Црква посвећена Успењу Пресвете Богородице, уоквирена са два звоника, не открива велику тајну која се крије унутар ње. Тек по уласку долази се до интересантног детаља, црква се налази укопана у стену, такорећи у пећину. Попут стене у којој почивају мошти Светог Василија, и овде се у тишини молитве налазе мошти Светог Симеона Дајбабског. Цела црква освештана је рукама светитеља. Фрескопис који се налази у унутрашњости осликао је лично Симеон за живота. Поклоништво је кренуло из цркве Вазнесења Господњег, из немањићке задужбине. Стога је било најлепше повратак започети посетом немањићком манастиру. Смештен у клисури, изнад хука реке Мораче, угнездио се манастир Морача, задужбина кнеза Стефана Немањића, Вукановог сина. Загледани у фрескопис цркве нисмо могли а да не приметимо дубоку побожност, искрену духовност Светородне породице. Гледајући пророка Илију како га храни гавран, схватили смо да смо напојени водом са извора мира и хришћанског смисла постојања, уподобљавања Господу. Попут великих светитеља којима смо молитвено приступили и сами смо добили благодат кроз веру коју смо исказивали на ходочашћу, а коју би требало да примењујемо на само у овим приликама него свакодневно у својим животима. Путовање је организовала црква Вазнесења Господњег у Чачку која се постарала да одређени број путника бесплатно крене. За превоз је био задужен Sun Travel из Горњег Милановца. Јереј Слободан Јаковљевић и вероучитељ Ђорђе Чоловић благодаре свим путницима и у молитвама их спомињу. Вероучитељ: Ђорђе Чоловић Фотографије: Александар Алемпијевић
Креирано 08.Jun.2017

Слава цркве Вазнесења Господњег у Чачку

Четрдесети дан по Васкрсењу, пошто смо у радости и слављу певали Христовом Васкрсењу, Господ нас призва да поздравимо и прославимо Вазнесење Господње! Након што је испунио дело икономије уздигже се као Победник изнад земље коју је спасао, Отац Га дочекује, а анђели и људи славе. Ово је радост због славе Христове, али и радост због спасења човековог. Христос је узнео на своја рамена заблуделу људску природу и спасао је приводећи је Оцу. Црква Вазнесења Господњег у Чачку прославила је храмовну славу благодарећи Господу и молитвено се уздижући на небеса. Дан уочи Вазнесења, након вечерњег богослужења, братство храма литијски и молитвено је радост Спасења пронело суграђанима. Литургијом на Вaзнесење Господње началствовао је протојереј - ставрофор Саша Јоловић, уз саслужење протојереја - ставрофора Аранђела Даниловића и протонамесника Драгана Ђорема из таковског намесништва, старешина храма Светог кнеза Лазара на Љубићу протојер Владан Милосвљевић, као и бројног свештенства цркве Вазнесења Господњег у Чачку. Светој Литургији присуствовали су и градоначелник Чачка господин Милун Тодоровић, многобројни представници града, као и велики број верног народа. По завршетку Литургије пререзан је славски колач, а потом је старешина храма, јереј Марко Мирковић, благословио послужење које је уприличено присутнима. Његово Преосвештенство Епископ Жички Господин Јустин благоизволео је да прослави црквену славу посетом Чачку и присуством на Вечерњем Богослужењу. Владика се у беседи обратио градоначелнику и верном народу честитајући данашњи Празник. Његово Преосвештенство је нагласио да је Српска Православна Црква део Свете Васељенске Православне Цркве и да је та благодат заједнице свих Помесних цркава битан предуслов Спасења, јер се наглашава јединство и заједница људи на земљи. Такође, изражена је молитвена жеља и нада да ће се црква Вазнесења Господњег у Чачку, која је у реконструкцији, завршити до наредне године, и да ће се управо на том, најподеснијем, богослужбеном месту, прославити Вазнесење Господње. Владика је позвао на једномислије које се најлепше очитава управо у Вазнесењу Господњем. Христос је спасао људски род вазносећи се телом човечјим на небо и тако спасавајући људе. Кога Христос наткриљује тај је спасен, једина ствар коју Господ од нас жели јесте да Га пригрлимо, отвореног и радосног срца. Ко је у окриљу Праве, Истините, Цркве, тај је припадник Цркве које спасава, то је оно што нам Господ нуди, када тај, најлепши дар, пригрлимо, остварујемо спасење! По завршеном Вечерњем Његово Преосвештенство је остао на пригодном послужењу. Радост празничних богуслужења молитвено је Господу принео мешовити црквени хор "Вазнесењски".
Креирано 26.May.2017